Sicuramente una delle coste più belle d’Italia, la Costa d’Argento è un promontorio della provincia di Grosseto, bagnato dalle acque del Mar Tirreno e della Laguna di Orbetello. Amministrato dal comune di Monte Argentario, si trova lungo la costa toscana a est dell’ Isola del Giglio e a nord di Giannutri. Il punto più alto raggiunge i 635 metri s.l.m. sulla vetta del Monte Telegrafo.

Al pari del promontorio di Piombino e di altri promontori minori, anche l’Argentario era originariamente un’isola, che nel corso dei secoli si è venuta a trovare collegata alla vicina terraferma, per il sollevamento prima del Tombolo della Feniglia (azione delle correnti marine) e poi anche del Tombolo della Giannella (Акумулациони материјал из оближње реке Албегна,it,аргентарио1,en,Једном у комбинацији са копном два песка,it,Унутрашњи део проморта између њих дошао је да се нађе влажно од лагуне Орбетелло,it,Чије је порекло било ковал са процесима који су одредили трансформацију аргентарија из Исоле на промонтри,it,Територија проморта је скоро потпуно брдовит и понекад непристојни,it,омекнуо је само радом човека који је с временом створио терасе где се лозе углавном култивише,it,Ансоница Цоста делл'аргентарио,it,и локално и маслиново дрво,it,Аргентарио2,en,Једино равна површина,it,Штавише, изузетно ограничене површине,it,Налази се у источном делу проморта,it,У Терраросса,it).

Una volta unito alla terraferma dai due cordoni di sabbia, la parte interna del promontorio compresa tra di essi si è venuta a trovare bagnata dalla Laguna di Orbetello, la cui origine è stata coeva ai processi che hanno determinato la trasformazione dell’Argentario da isola a promontorio.

Il territorio del promontorio risulta quasi completamente collinare e a tratti impervio, addolcito unicamente dall’opera dell’uomo che ha creato nel tempo delle terrazze dove si coltiva prevalentemente la vite (Ansonica Costa dell’Argentario) e localmente anche l’ulivo.

L’unica area pianeggiante, peraltro di superficie estremamente limitata, si trova nella parte orientale del promontorio, in località Terrarossa, У близини тачке доласка осамдесет и-вештачка брана,it,На којем је пут до Орбетелло изграђен током прошлог века уместо напуштене железничке пруге Орбетелло-Порто Санто Стефано,it,Два насељена центра која се налазе на промоцији су Порто Санто Стефано,it,Норд-ова,en,који домаћини општинском седиштем Монте Аргентарио-а,it,и Порто Херцулес на југоисток са најстаријим пореклом,it,Залешћења Аргентарио-а је потпуно брдовит,it,са падинама које имају тенденцију да лагано порасту у североисточном делу проморта,it,Полазећи од малог равног подручја Терроса,it,аргентарио3,en,Неки од ових брда на Террароссу искоришћени су у прошлости за вађење пирита,it,из којег је име поменуте локације,it, sulla quale è stata costruita durante il secolo scorso la strada per Orbetello al posto della dismessa Ferrovia Orbetello-Porto Santo Stefano.

I due centri abitati situati sul promontorio sono Porto Santo Stefano (a nord-ovest), che ospita la sede municipale di Monte Argentario, e Porto Ercole a sud-est dalle origini più antiche.

L’entroterra dell’Argentario si presenta completamente collinare, con le pendici che tendono a salire più dolcemente nella parte nord-orientale del promontorio, ad iniziare dalla piccola area pianeggiante di Terrarossa.

Alcune di queste colline presso Terrarossa erano sfruttate nel passato per l’estrazione di pirite, da cui è derivata la denominazione della suddetta località. Руднике су служили теретни конвоји који су се зауставили на станици Терраросса,it,Смештен је уз напуштену железницу Орбетелло-Порто Санто Стефано,it,који је створио везу између луке долине и градом Лагоон,it,где је текао у тиррскански железница,it,Постојање ових рудника такође је сведочило присуством кула,it,јасно видљив са Томболо Делла Фениглиа и Лагуна Леванте,it,Док је на североисточној страни, падине имају тенденцију да се дижу са већом поступком,it,Постоје стрми прекривачи дуж неких обалних одељка,it,који су веома наглашени врхом главних људи,it,Западна обала,it,дуж неколико делова југозападног обалног исежног и у области са погледом на туш савитње дуж југоисточне обале,it, situata lungo la dismessa Ferrovia Orbetello-Porto Santo Stefano, che creava un raccordo tra il Porto del Valle e la città lagunare, ove confluiva nella Ferrovia Tirrenica. L’esistenza di tali miniere è testimoniata anche dalla presenza di torri, ben visibili dal Tombolo della Feniglia e dalla Laguna di Levante.

Mentre sul versante nord-orientale le pendici tendono a salire con maggiore gradualità, si hanno ripidi strapiombi lungo alcuni tratti costieri, che risultano molto accentuati presso la Punta di Capo d’Uomo (costa occidentale), lungo diversi tratti del tratto costiero sud-occidentale e nell’area prospiciente Punta Avvoltore lungo la costa sud-orientale, где има јако стрмих зидова и доломија,it,који су у прошлости такође изазвали неке клизишта,it,Управо у непосредној позадини вршног супа,it,Долазите до,it,планинског врха званог Пунта Телеграфо,it,Највиши врх целог проморта,it,Доступно чак и лагано иде са североисточне стране,it,Након преношења верских комплекса самостања презентације у храму и цркви и новитације Сан Гиусеппе-а,it,Гребен који такође укључује највиши врх је добро препознатљив чак и на даљину због присуства бројних радио и телевизијских понављача,it,На самиту Моунт Телеграфо-а такође постоји и временска станица Монте Аргентарио,it,Званично признато од стране Светске метеоролошке организације,it, che in passato hanno causato anche alcuni movimenti franosi.

Proprio nell’immediato retroterra di Punta Avvoltore, si raggiungono i 635 metri s.l.m. della cima montuosa denominata Punta Telegrafo, la vetta più alta dell’intero promontorio, raggiungibile anche salendo più dolcemente dal versante nord-orientale, dopo aver superato i complessi religiosi del Convento della Presentazione al Tempio e della Chiesa e Noviziato di San Giuseppe. Il crinale che comprende anche la cima più alta è ben riconoscibile anche a distanza per la presenza di numerosi ripetitori radiotelevisivi; sulla vetta del Monte Telegrafo si trova anche la stazione meteorologica di Monte Argentario, ufficialmente riconosciuta dall’Organizzazione Meteorologica Mondiale, Кренули су се на метеоролошку службу ваздухопловних снага,it.